11
Eto, čekao sam da vi izgovorite, slušao sam razloge vaše dokle izviđaste besedu.
12
Pazio sam, ali gle, ni jedan od vas ne sapre Jova, ne odgovori na njegove reči.
13
Može biti da ćete reći: Nađosmo mudrost, Bog će ga oboriti, ne čovek.
14
Nije na me upravio besede, ni ja mu neću odgovarati vašim rečima.
15
Smeli su se, ne odgovaraju više, nestalo im je reči.
16
Čekao sam, ali ne govore, stadoše, i više ne odgovaraju.
17
Odgovoriću i ja za se, kazaću i ja kako mislim.
18
Jer sam pun reči, tesno je duhu u meni.
19
Gle, trbuh je moj kao vino bez oduške, i raspukao bi se kao nov meh.
20
Govoriću da odahnem, otvoriću usne svoje, i odgovoriću.
21
Neću gledati ko je ko, i čoveku ću govoriti bez laskanja.
22
Jer ne umem laskati; odmah bi me uzeo Tvorac moj.